Јереј Владимир Шишкин 1947-2000

је кратко време пре свог упокојења

примио монашки постриг.У Серафимо-

Дивјевском манастиру служио је свега

шест година,али је за то време учинио

онолико,колико други не учине ни за 

шездесет.Он је на хиљаде душа загре

јао љубављу Христовом,привео их Цр

кви и обратио покајању.Постао је исти

нски духовни отац многима који су дошли у Дивјево.

     ...На дан 15.јануара када се слави помен преподобног Серафима.....при

ча Татјана духовна кћер оца Владимира,,,,,баћушка је без обзира 

на страшну исцрпљеност...имао је 

само 38кг.....на све нас изливао непо

новљиву љубав и благост-били су то

дарови преподобног баћушке.На пра

зник Крштења Господњег,баћушка је

био без осмеха,строг и усресређен.Ни

ко није знао да сутра треба да прими

монашки постриг.Обед је био завршен

,али је баћушка само симболично био

присутан за трпезом..он већ неколико

месеци није могао да једе као остали људи.У септембру му је био дијагностификован рак у последњем

стадијуму.Проходност желуца му је била сведена на свега неколико милиметара.

    Сви су се разишли за столом је

остало свега неколико присутних људи

.    Отац Владимир је прекинуо заједнички разговор,окренуо се према мени и упитао...КАКАВ ЈЕ ОДНОС СВЕШ
ТЕНИКА КОЈЕ ПОЗНАЈЕТЕ ПРЕМА ИДЕНТ
ИФИКАЦИОНИМ КАРТИЦАМА ?У то вре

ме нисам много знала о овом питању.

У Москви је још увек владала тишина,

и сада бих могла да додам,претећа.

Одговорила сам му...Различит.Изгледа

да се све то немора нужно односити

на жиг антихриста.Надамо се да је то

још далеко.......На први поглед могло

би се учинити да је тако...одговорио је 

баћушка..Знам какво је мишљење по

знатих пастира и јуче се чинило да је

све то здраво и трезвено...Данас међ

утим постоји много нових података.

Чак и веома истакнути људи могу бити

погрешно информисани или дезинформисани.Добио сам једно пи

смо од духовног сина из Горно-Алтајс

ка.ТАМО ПОКУШАВАЈУ ДА НАСИЛНО
ДОДЕЛЕ ИДЕНТИФИКАЦИОНЕ БРОЈЕВЕ
У ПРОТИВНОМ ПРЕТЕ ДА ЋЕ ИХ ОТП
УСТИТИ СА ПОСЛА(да ли вам ово звучи

познато?)

   Баћушка је опет заћутао,нагло се окренуо према углу и проговорио

повишеним тоном,с неизрецивим 

болом.Ми смо ућутали разумевши да 

жсе он више не обраћа нама.......

    Како могу да му кажем да га неузм?

Као последњи непотребни слуга баћ

ушка се питао,,,Ево ја овде имам  пун сто?...рекао је и замахнуо руком изнад дугашког стола у пространој трпезарији.Будући да је неколико месеци његову храну чинило свега 

неколико гутљаја сока,то је оставило

још снажнији утисак на нас.И поред 

тога он је наставио да храни многе.

......Код мене је потпуно изобиље а ње

му морам да напишем,да ће, на крају

крајева морати да се одрекне свега!

    Ослањајући се лактовима на сто,и 

са изразом неизрециве туге,баћушка

је погрузио лице у дланове.Са страх

ом и побожношћу посматрали смо његову молитву,која је обично била 

скривена иза двери његове келије.